SLEDEĆE GODINE SE SPREMA KATASTROFA?! Naučnici dali upozorenje za kraj 2026, već je imalo razarajuće posledice!

Postoji izuzetno velika verovatnoća privremenog skoka globalnih temperatura, što bi moglo izazvati niz katastrofalnih poplava i suša širom planete.

Najnoviji podaci pokazuju da je verovatnoća privremenog povećanja prosečnih globalnih temperatura za više od 1,5 °C u poređenju sa predindustrijskim periodom (prosek između 1850. i 1900. godine) čak 91%.

Složeni klimatski poremećaj El Ninjo manifestuje se zagrevanjem površinskog sloja mora u centralnom i istočnom Tihom okeanu, uzrokujući globalne lančane reakcije i pomeranje normalnih obrazaca padavina.

Razorne posledice

Naučnici prate ovaj fenomen praćenjem kretanja u regionu "Ninjo 3,4", području u centralnom Pacifiku koje je ključno za praćenje El Ninjo - Južne oscilacije. Predviđena petogodišnja prosečna temperatura u ovom regionu, u odnosu na ceo tropski pojas, ukazuje na izraženu tendenciju razvoja El Ninjo uslova, što se posebno odnosi na 2027. i 2028. godinu.

Stoga, stručnjaci opravdano strahuju da bi 2027. mogla postati najtoplija godina u istoriji.

- El Ninjo se predviđa za kraj 2026. godine, što povećava šanse da će sledeća godina, 2027, biti sledeća rekordna godina - napominje glavni autor izveštaja, dr Leon Hermanson. Time nedvosmisleno ukazuje na direktnu vezu između kraja tekuće godine i predstojećih toplotnih ekstrema.

Istorija beleži da su takve anomalije već imale razorne posledice. U tom smislu, "čuvena" 1877. godina je kada je našu planetu pogodio "super El Ninjo" koji je izazvao jednu od najsmrtonosnijih klimatskih katastrofa u zabeleženoj istoriji.

Ekstremno vreme

Poslednji jak fenomen ove vrste zabeležen je u periodu od početka 2015. do aprila 2016. godine. NASA je kreirala i javno objavila vizuelizacije koje prate promene temperatura i struja u Tihom okeanu. One jasno pokazuju kako plavi regioni, koji ukazuju na hladnije temperature, prelaze u crvena, znatno toplija područja u poređenju sa normalnim.

Sam fenomen je primećen još u 16. veku. Ime su mu dali španski ribari koji su primetili neobično zagrevanje mora oko Božića, pa su ga - povezujući ga sa praznikom rođenja Hristovog – nazvali El Ninjo, što znači "Dečak", a piše se velikim slovom jer je Dečak zapravo rođeni Isus. Prvi zapis ovog imena datira iz 1892. godine.

Savremeni klimatski modeli pokazuju da obim ovog fenomena direktno diktira snagu njegovog uticaja. S obzirom na trenutna predviđanja, svet se mora pripremiti za ekstremne vremenske događaje i snažne povezane uticaje na globalnu biosferu.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Dnevno.hr/TM)